Moje misli su kaoticne i nestalne. Jedini nacin sistematizacije misli je kroz jezik. Jezikom asociram simbole sa iskustvima. Postoji beskonacno mnogo ideja koje ne mogu iskazati trentnim, konacnim, skupom rijeci koje posjedujem (cak ni uz beskonacno nadovezivanje, jer mi je pamcenje konacno), cisto zato jer takvih ideja ima beskonacno. Ali nisu sve bitne. Za neke me jednostavno boli kurac.
Ono sto je "bitno" je moja osnova svega. Ono sto je "bitno" se ne definise, jer predstavlja skup ideja koje me pokrecu. Nemam nikakav drugi izbor nego da se bavim ono sto je "bitno". "Bitno" je ono sto me se tice.